Žalba u postupcima javnih nabavki

Piše: Ilija Ignjatić

(Časopis “Javne nabavke”, feb.2018.)

 

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni list BiH“, broj: 39/14) pravna zaštita u postupcima javnih nabavki uređena je na način koji se znatno razlikuje od ZJN iz 2004.

Članovima 94. do 121. ZJN propisan je postupak pravne zaštite te definisano sljedeće.: Stranke u postupku, dostavljanje pismena u inostranstvu, jezik postupka, aktivna legitimacija, zabrana zaključenja ugovora, način izjavljivanja žalbe, postupak ugovornog organa po žalbi, rokovi za izjavljivanje žalbi, dokazivanje u postupku po žalbi, bitne povrede zakona, ovlaštenja KRŽ-a (Kancelarije za razmatranje žalbi), sadržaj žalbe, postupak s neurednom žalbom, izjavljivanje žalbe KRŽ-a, naknada na žalbu, odlučivanje KRŽ-a, izuzeće zbog sukoba interesa, upravni spor, prekršajne odredbe, supsidijarna primjena pravila upravnog postupka, odnos prema ostalim propisima, pravo na naknadu troškova postupka u postupku javne nabavke, nadležnost u postupku naknade troškova i naknada štete.

U ovom tekstu pažnju ćemo posvetiti aktivnoj legitimaciji, sadržaju i neurednosti žalbe, načinu izjavljivanja žalbe, rokovima za izjavljivanje žalbe, uvidu u ponude i roku za žalbu.

Aktivna legitimacija

 

Članom 97. Zakona o javnim nabavkama propisano je da žalbu može podnijeti svaki privredni subjekt koji ima ili je imao interes za dodjelu ugovora o javnoj nabavci i koji učini vjerovatnim da je u konkretnom postupku javne nabavke bila ili je mogla biti prouzrokovana šteta zbog postupanja ugovornog organa, a koje se u žalbi navodi kao povreda ovog zakona i podzakonskih akata od ugovornog organa u postupku javne nabavke.

Iz navedene zakonske odredbe zaključuje se da bi postojala aktivna legitimacija, odnosno pravo na izjavljivanje žalbe, moraju biti kumulativno ispunjena dva sljedeća uslova:

• postojanje interesa za dodjelu ugovora o javnoj nabavci i
• vjerovatnost prouzrokovanja štete.

Aktivna legitimacija, odnosno pravo na izjavljivanje žalbe, jedna je od glavnih procesnih pretpostavki u postupku pravne zaštite. Postavlja se pitanje može li ponuđač čija je ponuda neprihvatljiva žalbom osporavati prihvatljivost ponude izabranog ponuđača, a da pri tome ne osporava neprihvatljivost svoje ponude ili može li, naprimjer, trećerangirani ponuđač osporavati prihvatljivost ponude prvorangiranog ponuđača.

Treba naglasiti da će u vezi s ovim pitanjem biti od značaja pravni stavovi i shvatanja KRŽ-a BiH, kao i presude Suda BiH u slučajevima kada budu pokretani ili su pokrenuti upravni sporovi.

U nastavku su dva izvoda iz rješenja Kancelarije za razmatranje žalbi BiH, koja se odnose na pitanje aktivne legitimacije.

Rješenje broj: UP2-01-07.1-69-15, Sarajevo, 24.2.2015. godine

„…Uzevši u obzir sve prednje navedene činjenice i okolnosti te polazeći od toga da je nedvojbeno da žalitelj nije ponudio prihvatljivu ponudu (a da navedenu ocjenu o neprihvatljivosti njegove ponude nije niti osporio podnesenim žalbenim navodima, pa se s tim u vezi složio s istom), to ovaj organ ocjenjuje da, s obzirom na činjenicu da žalitelj nije podnio valjanu ponudu, da se ne može ocijeniti da je ispunio preduslove za pokretanje postupka pravne zaštite u predmetnom smislu, kako to eksplicite propisuje odredba čl. 97. Zakona. 

U takvim okolnostima, žalitelj nije učinio vjerovatnom okolnost da mu je zbog postupanja ugovornog organa, a u svezi s isticanjem predmetnog istaknutog navoda bila ili mogla biti učinjena šteta od postupanja ugovornog organa. Činjenica neprihvatljivosti njegove ponude ne može dovesti do poboljšanja njegovog pravnog položaja i mogućnosti dobijanja posla, u odnosu na što bi, prema redovnom tijeku stvari – u slučaju da je podnio valjanu ponudu imao pouzdaniju osnovu za određeni stepen izvjesnosti izbora njegove ponude i dobijanja posla.

U posljedici ovaj organ polazeći od odredbe pozvanog čl. 97. Zakona, nije ocijenio da je žalitelj ostvario potrebne pretpostavke odlučivanja po predmetnim žalbenim navodima, pa o predmetnom navodu žalitelja nije meritorno ni odlučivao…“

Rješenje broj: JN2-03-07-1-375-9/17, Mostar, 11.05.2017. godine

„U konkretnom slučaju žalitelj ne osporava razlog zbog kojeg je njegova ponuda odbačena kao neprihvatljiva, ali smatra da je zbog jednakog tretmana ponuda drugog ponuditelja, kome je predmetnom odlukom dodijeljen ugovor, trebala biti odbačena, a iz razloga što potvrda o uredno izvršenom ugovoru ne sadrži sve elemente propisane člankom 48. Zakona o javnim nabavama. Konkretno, u predmetnoj potvrdi nedostaje podatak o mjestu izvršenja ugovora, a imajući u vidu da Ugovorno tijelo osporava aktivnu legitimaciju, odnosno pravo žalitelju da podnese žalbu, budući da je njegovu ponudu Ugovorno tijelo odbacilo, ovo tijelo ukazuje da se ne može osporiti pravo žalitelju da se žali i poziva na jednak tretman, čime se smatra da je predmetna žalba dopuštena.“

Sadržaj žalbe

 

Članom 105. Zakona o javnim nabavkama propisano je da žalba sadrži:

a) ime ili naziv žalioca, prebivalište ili sjedište žalioca, ime zastupnika ili opunomoćenika žalioca ako ga ima;

b) naziv ugovornog organa protiv kojeg se podnosi žalba;

c) broj i datum postupka javne nabavke i podatke o objavljivanju obavještenja o javnoj nabavci, ako je obavještenje objavljeno;

d) broj i datum odluke o izboru ponude, poništenju postupka ili druge odluke ugovornog organa;

e) druge podatke o radnji, propuštanju radnje ili postupcima ugovornog organa koji su predmet postupka ili o predmetu nabavke;

f) opis činjeničnog stanja;

g) opis povreda ovog zakona i podzakonskih akata i obrazloženje;

h) prijedlog dokaza;

i) dokaz o plaćenoj administrativnoj taksi na žalbu, u iznosu propisanom članom 108. ovog zakona;

j) potpis žalioca ili potpis ovlaštenog lica odnosno opunomoćenika (ako ga žalilac ima) i pečat (ako ga žalilac ima).

Navedenom odredbom ZJN jasno je definisano šta žalba treba da sadrži, ali se u praksi dešavaju situacije da je žalba neuredna, ne sadrži sve potrebne elemente.

Ono što predstavlja problem jeste to kako da postupi ugovorni organ kada zaprimi takvu žalbu. Bitno je naglasiti da u situaciji kada ugovorni organ zaprimi neurednu žalbu, ugovorni organ ne treba odbaciti žalbu, nego će tražiti od žalioca da otkloni nedostatke. Tek ako se nedostaci ne otklone u ostavljenom roku, ugovorni organ će takvu žalbu odbaciti. Ugovorni organ je dužan da primjenjuje Zakon o upravnom postupku, koji se supsidijarno primjenjuje u svim onim pitanjima koje Zakon o javnim nabavkama nije regulisao.

U nastavku izvod iz rješenja KRŽ-a BiH, koji se odnosi na pitanje neuredne žalbe. Naime, uz žalbu dostavljena je punomoć koja se ne odnosi na predmetni postupak.

Rješenje broj: JN2-01-07-1-333-8/17, Sarajevo, 06.07.2017. godine

“Naime, uvidom u cjelokupnu dokumentaciju ovaj organ je utvrdio da je žalitelj nakon što je preuzeo Tendersku dokumentaciju s Portala javnih nabavki dana 29.05.2017. godine uputio žalbu na Tendersku dokumentaciju. Ugovorni organ postupajući po žalbi žalitelja donosi Zaključak kojim se žalba žalitelja odbacuje jer je ista izjavljena od neovlaštenog lica. Kao razlog za navedeno postupanje ugovorni organ navodi da je ugovorni organ utvrdio da se dostavljena punomoć Advokatskog ureda _____ iz ____ za zastupanje „_____“ d.o.o. _____ odnosi na zastupanje u postupku podnošenja tužbe u upravnom sporu protiv Zaključka Ureda za razmatranje žalbi br. JN2-01-071-198-6/17 od dana 15.05.2017. godine, a ne na žalbu na tendersku dokumentaciju  ______.

Također je utvrđeno da punomoć nije u originalnom obliku niti je ovjerena fotokopija iste. S obzirom na to da se punomoć koja je dostavljena u prilogu ne odnosi na zastupanje u postupku žalbe na tendersku dokumentaciju, iz čega se zaključuje da Advokatski ured ______ iz _______ kao punomoćnik „_______“ d.o.o. ________, nije ovlašten da izjavi istu.

Žalitelj osporava Zaključak ugovornog organa ističući da je postupljeno suprotno odredbama člana 60. stav (l) u vezi s članom 222. Zakona o upravnom postupku BiH.

Ovaj organ, ispitujući pravilnost i zakonitost osporene odluke ugovornog organa, uzevši u obzir sve prednje iznesene okolnosti, pri tome da se radi o relevantnom pitanju bitnom za urednost žalbe, utvrđuje da ugovorni organ nije u potpunosti ispoštovao pravila postupka u dijelu ispitivanja pravilnosti punomoći, jer je ocijenio  podnesenu žalbu procesno neispravnom, zbog nedostataka u punomoći, a da je pri tome proveo sve potrebne radnje da se nedostaci punomoći otklone, shodno pravilima za otklanjanje nedostataka u podnescima, te je stoga u vezi s propuštanjem ugovornog organa da postupi u skladu s pravilima upravnog  postupka, žalbenu odluku valjalo poništiti, s obzirom na to da su time povrijeđena pravila postupka koja su bila od odlučujućeg utjecaja na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Naime, u skladu s članom 52. stav (2) Zakona o upravnom postupku pravilnost punomoći ispituje se po službenoj dužnosti, a nedostaci pismene punomoći uklanjaju se shodno odredbi člana 60. Zakona, koja vodi postupak, može dopustiti punomoćniku s neurednom punomoći da izvrši hitne radnje u postupku, dok je članom 60. stav (1) Zakona o upravnom postupku propisano da, ukoliko podnesak sadrži koji formalni nedostatak koji sprečava postupanje po podnesku, ili je podnesak nerazumljiv ili nepotpun, ne može se samo zbog toga odbaciti.

Organ koji je primio takav podnesak dužan je učiniti one radnje koje će osigurati da se nedostaci otklone i odredit će podnosiocu rok u kome je dužan to učiniti.

Ovo se može saopćiti podnosiocu pismeno, faksom ili telefonom, a i usmeno, ako se podnosilac zatekne kod organa koji ovo saopćava. O učinjenom saopćenju organ će sastaviti službenu zabilješku u spisu. Istim članom, stav (2) Zakona propisano je da, ako podnosilac otkloni nedostatke u određenom roku, smatrat će se da je podnesak bio od početka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u određenom roku, pa se usljed toga ne može po podnesku postupati, smatrat će se da podnesak nije ni podnesen. O tome će organ donijeti zaključak protiv kojeg se može izjaviti posebna žalba. Na ovu posljedicu podnosilac će se naročito upozoriti u pozivu za ispravku podneska.

Razmatrajući postupanje ugovornog organa u odnosu na zakonske odredbe, ovaj organ je utvrdio da je ugovorni organ pogrešno postupio kada je žalbu odbacio kao izjavljenu od neovlaštenog lica. Naime, zakonom je jasno definisano postupanje u slučaju postojanja nekog nedostatka, u konkretnom slučaju radilo se o punomoći koja je dostavljena uz žalbu, shodno tome ugovorni organ je bio u obavezi da pozove podnosioca žalbe da otkloni nedostatke na način kako to definišu odredbe člana 60. ZUP-a, što u konkretnom slučaju nije učinjeno te je odbacivanjem žalbe na ovakav način ugovorni organ postupio suprotno citiranim odredbama zakona, slijedom čega je ocijenjeno da je žalba osnovana.

Prema tome, ponavljanjem radnji postupka, ugovorni organ će postupiti isključivo prema zakonskim pravilima i ovlastima, izričito propisanih pri odlučivanju o žalbi, te na bazi svih podastrtih činjenica, donijeti pravilnu i zakonitu odluku, sve u skladu sa zakonskim   pravilima.“

Način izjavljivanja žalbe

 

Članom 99. stav (1) Zakona o javnim nabavkama propisano je sljedeće:

(1) Žalba se izjavljuje ugovornom organu u pisanoj formi direktno, elektronskim putem, ako je elektronsko sredstvo definisano kao način komunikacije u tenderskoj dokumentaciji ili preporučenom poštanskom pošiljkom.

Na osnovu navedene odredbe, žalba se izjavljuje ugovornom organu, mada je članom 107. ZJN propisano da se žalba izjavljuje KRŽ-u putem ugovornog organa, u rokovima i na način propisan ovim zakonom.

Ono što se u praksi dešava jesu situacije da je žalba izjavljena elektronskim putem te je li takva žalba dopuštena, odnosno kako ugovorni organ postupa s istom.

Bitno je naglasiti da se, kako i sama zakonska norma propisuje, žalba može izjaviti i elektronskim putem, ali samo u slučaju da je elektronsko sredstvo definisano kao način komunikacije.

Praktično, ovo znači da se žalba na tendersku dokumentaciju može izjaviti elektronskim sredstvom, ako je to navedeno u tenderskoj dokumentaciji. Na odluku o izboru ili odluku o poništenju žalba se može izjaviti elektronskim sredstvom, ako je to navedeno u pouci o pravnom lijeku ili je navedeno u tenderskoj dokumentaciji.

U nastavku su dva izvoda iz rješenja Kancelarije za razmatranje žalbi BiH, koja se odnose na pitanje izjavljivanja žalbe elektronskim sredstvom.

 

Рјешење број: УП2-01-07.1-59-6/17, Сарајево, 09.03.2017. године

„Што се тиче жалиочевог навода да је жалба понуђача „____“ д.о.о. ____ достављена у 1 (једном) примјерку путем телефакса, а не на начин на који прописује Закон и како је експлицитно прецизирано у тендерској документацији, те да није достављена на начин како је прописана тендерском документацијом на страни 9, овај орган је утврдио сљедеће:

У Изјашњењу на жалбу број: 01-16-11-2193-42/16 од 10.02.2017. године, уговорни орган, по предметном питању, између осталог, наводи:

„Законодавац je децидно чланом 100. ЗЈН утврдио поступак уговорног органа по жалби, и то у погледу благовремености, допуштености и да ли је жалба изјављена од овлаштеног лица. Наиме, законодавац  је чланом 99. ЗЈН  прецизирао да се жалба изјављује уговорном органу у писаној форми (што је жалилaц и учинио), директно, електронским  путем  (што је жалилaц и учинио),  ако је електронскo средство дефиниранo као начин комуникације у тендерској документацији или препоручено поштанском пошиљком. Тендерска документација је у складу с одредбом Закона конципирана на исти начин, поштујући члан 99.1 члан 101. Закона.

C oбзиром нa тo да је понуђач _____ д.о.о. ____ доставио жалбу путемтелефакса, што се сматра електронским средством комуникације са Уговорним органом, жалбени навод је у наведеном смислу неоснован, жалбени примјерак п утем факса је достављен у 1( једном) примјерку, а Уговорни орган у првостепеној инстанци нема ингеренцију за  одлучивање  по  жалби  у  смислу достављених примјерака, већ само у смислу констатације у Одлуци о обустави поступка набавке, што је Уговорни орган у ожалбеној одлуци о обустави број О 1- 16-11-219323/16  од  24.01.2017. године  и  учинио.

Жалбени навод да нема у предмету примљених пошиљки путем ПТТ-a, нити документације о личном примитку није основан из разлога што је жалба достављена путем електронске поште и пријем електронском поштом (факсом) на дан 23.01.2017. године сматра се адекватним пријемом примјерка жалбе.”

Чланом 99. Закона о јавним набавкама је дефинисано:

“(1) Жалба се изјављује уговорном органу у писаној форми директно, електронским путем, ако је електронска средство дефинисано као начин комуникације у тендерској документацији, или препорученом поштанском  потиљком.

(2) Жалба се подноси у довољном  броју примјерака, а који не може бити мањи од три, како би могла бити уручена квалификованом кандидату или изабраном понуђачу, као и другим странкама у поступку”.

Тендерском документацијом – Конкурентским захтјевом за доставу понуда, дефинисано je: “4) Назив и адреса жалбеног органа којом се изјављује жалба и року којем се изјављује:

Служба ____, ____ бр.  ___, Сарајево. Жалба се изјављује уговорном органу у писаној форми директно или препорученом поштанском потиљком, а у складу с чланом 99. Закона. Рокови изјављивања жалбе уговорног органу су дефинисани у члану 101. став (5) Закона.“

Стога, имајући у виду горе постављени захтјев у погледу изјављивања жалбе, евидентно је да је дефинисано „у писаној форми директно или препорученом  поштанском потиљком“, из чега произлази да достављање жалбе (правног лијека) није предвиђено факсом или електронским путем, због чега изнесени навод, овај орган сматра основаним.

Такође, узимајући у обзир одредбе члана 99. став 2. Закона о јавним набавкама, неспорно је да се жалба изјављује у три примјерка те је уговорни орган сходно томе имао могућност да захтијева употпуњавање поднеска.

Rješenje broj: JN2-02-07-1-286-8/17, Banja Luka, 27.07.2017. godine

„Uvidom u priložene dokaze, ovaj organ je utvrdio da je ugovorni organ odbacio žalbu žalitelja izjavljenu na Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača broj 4210 od 26.05.2017.godine iz razloga što je ista zaprimljena elektronskim sredstvom (faks i e-mail) dana 31.05.2017. godine, a elektronsko sredstvo nije predviđeno tenderskom dokumentacijom i Odlukom o izboru najpovoljnijeg ponuđača.

U žalbi žalitelj ističe da nije dostavio žalbu preporučenom poštom, već direktno putem  e­maila i putem faksa, te da je žalba dostavljena na identičan način na koji je i zaprimljena od ugovornog  organa – putem e-maila i putem faksa.

„Ovaj organ nakon razmatranja svih činjenica, navoda iznesenih u žalbi žalitelja i izjašnjenja ugovornog organa smatra da je ugovorni organ pravilno postupio donoseći Zaključak o odbacivanju žalbe br. 4620 od 05.06.2017. godine.

Uvidom  u  Odluku  o  izboru  najpovoljnijeg  ponuđača  broj  4210 od 26.05.2017. godine, konkretno poukom o pravnom lijeku propisano je:

da se protiv Odluke može izjaviti žalba, najkasnije u roku od 5 (pet) dana od dana prijema Odluke. Žalba se izjavljuje Kancelariji za razmatranje žalbi Bosne i Hercegovine, putem ugovornog organa u pisanoj formi direktno ili preporučenom poštanskom pošiljkom.

Odredbom člana 99. Zakona o javnim nabavkama BiH, propisano je da se žalba  izjavljuje ugovornom organu u pisanoj formi direktno, elektronskim putem, ako je elektronsko sredstvo definirano kao način komunikacije u tenderskoj dokumentaciji, ili preporučenom poštanskom pošiljkom.

Uvidom u tendersku dokumentaciju u tačku 5.7. na strani 8/27, navedeno je da se žalba izjavljuje ugovornom organu u pisanoj formi direktno ili preporučenom poštanskom pošiljkom.

Iz svega navedenoga, evidentno je da je žalitelj bio u obavezi da žalbu podnese u skladu s propisanim uvjetima, odnosno da se dostavljanje žalbe žalitelja putem elektronskog sredstva (faks i e-mail) dana 31.05. 2017. godine ne može uzeti kao uredno dostavljanje, jer se to ne može smatrati direktnim dostavljanjem jer nije predviđeno tenderskom dokumentacijom i poukom o pravnom lijeku Odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača koja je sačinjena u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama BiH.

Prema tome, u vezi s načinima ulaganja žalbe, ista se može uložiti direktno (što znači da se može predati na pisarnicu ili prijemni ured (protokol) ugovornog tijela ili preporučenom pošiljkom. Također, žalba se može predati i putem elektronskog sredstva, ali samo ako je ono određeno u tenderskoj dokumentaciji. S obzirom na to da elektronsko sredstvo nije određeno u tenderskoj dokumentaciji, ovaj organ je utvrdio da je žalba žalitelja neosnovana.“

Rokovi za izjavljivanje žalbe ugovornom organu

 

 Rokovi za izjavljivanje žalbe ugovornom organu su bitni jer, ako žalba nije izjavljena u zakonom propisanom roku, ista je neblagovremena.

Članom 101. Zakona o javnim nabavkama propisano je:

(1) Žalba se može izjaviti:

a) najkasnije sedam dana prije isteka roka za podnošenje zahtjeva za učešće ili ponuda u odnosu na podatke iz obavještenja;

b) najkasnije 10 dana od dana preuzimanja tenderske dokumentacije;

c) najkasnije 10 dana po prijemu zapisnika o otvaranju ponuda, u odnosu na radnje, postupanje, nečinjenja ili propuštanja u postupku otvaranja ponuda;

d) najkasnije 10 dana po prijemu odluke kojom se odlučuje o pojedinačnom pravu iz javne nabavke u odnosu na postupak pregleda i ocjene sposobnosti, te postupak pregleda, ocjene i izbora najpovoljnijeg ponuđača;

e) najkasnije 10 dana po isteku roka za donošenje odluke o pojedinačnim pravima iz javne nabavke iz tačke d) ovog stava.

 

(2) Žalba se izjavljuje najkasnije 30 dana po saznanju da je ugovor zaključen bez provedenog postupka javne nabavke u suprotnosti s ovim zakonom, a najkasnije u roku od jedne godine od dana zaključenja ugovora u tom postupku.

(3) U slučaju dodjele ugovora u sklopu okvirnog sporazuma iz člana 32. stav (5) ovog zakona ili u okviru dinamičkog sistema kupovine iz člana 123. ovog zakona, žalba se izjavljuje najkasnije 30 dana ako ugovorni organ obavijesti ponuđače da je ugovor na osnovu okvirnog sporazuma ili dinamičkog sistema kupovine zaključen u odnosu na postupak dodjele ugovora u sklopu okvirnog sporazuma ili dinamičkog sistema kupovine.

(4) U slučaju pregovaračkog postupka bez objave obavještenja i postupka dodjele ugovora o nabavci usluga iz Aneksa II dio B, žalba se izjavljuje najkasnije:

a) 10 dana od dana objave dobrovoljnog ex ante obavještenja o transparentnosti, ako je ovo obavještenje objavljeno;

b) 30 dana od dana objave obavještenja o dodjeli ugovora, ako dobrovoljno ex ante obavještenje o transparentnosti nije objavljeno.

 

(5) U postupcima nabavke male vrijednosti iz člana 88. stav (1) tačka a) ovog zakona žalba se izjavljuje u roku od pet dana od dana prijema odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača.

(6) Žalilac koji je propustio izjaviti žalbu prema odredbama st. (1) do (5) ovog člana gubi pravo tražiti ispitivanje zakonitosti po istom osnovu, u kasnijoj fazi postupka.

Veoma bitno je naglasiti da je stavom (6) propisano da žalilac koji je propustio izjaviti žalbu prema odredbama st. (1) do (5) ovog člana gubi pravo tražiti ispitivanje zakonitosti po istom osnovu, u kasnijoj fazi postupka, a što znači da se propuštanjem roka za izjavljivanje žalbe gubi pravo na ispitivanje zakonitosti po istom osnovu.

Praktično, to znači da se, naprimjer, u žalbi izjavljenoj na odluku o izboru najpovoljnijeg ponuđača ili odluku o poništenju postupka neće moći osporavati zakonitost tenderske dokumentacija, iz razloga jer je na te eventualne nezakonitosti privredni subjekt ili ponuđač trebao ukazati ranije, odnosno mogao je izjaviti žalbu najkasnije u roku od 10 dana od dana preuzimanja tenderske dokumentacije, u skladu s članom 101. stav (1) tačka b) Zakona o javnim nabavkama.

Ipak, treba naglasiti da KRŽ može i u ovakvoj situaciji poništiti postupak javne nabavke u cjelini ili djelimično, zbog bitnih povreda zakona, a sve u skladu s članom 103. Zakona o javnim nabavkama.

U nastavku su dva izvoda iz rješenja Kancelarije za razmatranje žalbi BiH, koja se odnose na blagovremenost, odnosno neblagovremenost žalbe.

Rješenje broj: JN2-03-07-1-351-9/17, Mostar, 5.5.2017. godine

“Žalitelj je preuzeo tendersku dokumentaciju 16.3.2017. godine, a žalbu na tendersku dokumentaciju izjavio 27.3.2017. godine, koju je ugovorni organ zaprimio 29.3.2017. godine, što među strankama nije sporno. Ugovorni organ je donio Zaključak broj 01-14- 8/2017-3 od 29.3.2017. godine kojim je žalbu žalitelja odbacio kao neblagovremenu, ističući u obrazloženju zaključka da je rok za žalbu na tendersku dokumentaciju 10 dana od preuzimanja tenderske dokumentacije, a da je žalitelj izjavio žalbu 11 dana od dana preuzimanja tenderske dokumentacije.

Žalitelj osnovano ističe da je njegova žalba od 27.3.2017. neosnovano odbačena kao neblagovremena. Član 43. Zakona o javnim nabavkama propisuje da se na rokove koji nisu posebno određeni tim Zakonom primjenjuju odredbe Zakona o upravnom postupku. S tim u vezi, članom 92. stav (2) Zakona o upravnom postupku propisano je da ako posljednji dan roka pada u nedjelju ili na dan državnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ kod koga se radnja postupka ima preduzeti ne radi, rok ističe istekom prvog narednog radnog dana.

S obzirom na to da je u konkretnom slučaju žalitelj preuzeo tendersku dokumentaciju 16.3.2017. i da je deseti dan roka za izjavljivanje žalbe padao u nedjelju, 26.3.2017, rok za izjavljivanje žalbe je isticao prvi naredni radni dan, a to je 27.3.2017. godine. Kako je žalitelj žalbu izjavio 27.3.2017. godine, ona se u skladu s članom 101. stav (l) tačka b) Zakona o javnim nabavkama, a u vezi s članom 92. stav (2) Zakona o upravnom postupku smatra blagovremeno izjavljenom žalbom, te se navodi žalitelja smatraju  osnovanim.”

Rješenje broj: JN2-03-07 -1-1281-6/16, Mostar, 19.01.2017. godine

“Ugovorno tijelo je Zaključkom broj: 683/16 od 05.12.2016. godine odbacilo žalbu žalitelja kao nepravovremenu iz razloga jer je žalba izjavljena  izvan zakonskog roka. Naime, uvidom u dostavljenu dokumentaciju ovo tijelo je utvrdilo da je ugovorno tijelo Odluku o izboru najpovoljnijeg ponuditelja broj: 662/16 od 21.11.2016. godine poslalo svim ponuditeljima u isto vrijeme putem Pošte _____, dana 23.11.2016. godine, a ponuditelj „____“ d.d. ___  je  istu  zaprimio  dana  24.11.2016. godine, što je vidljivo iz priložene dokumentacije.

Imajući u vidu činjenicu da je, prema pouci o pravnom lijeku, žalbu trebalo izjaviti u roku od pet dana od dana prijema Odluke, dakle posljednji dan za izjavljivanje žalbe je bio 29.11.2016. godine, a kako je  žalba izjavljena dana 02.12.2016. · godine, ovo tijelo utvrđuje da  je ista nepravovremeno podnesena te je ugovorno tijelo pravilno utvrdilo činjenično stanje u pogledu nepravovremenosti. Također, napominjemo da, prema članku 92. Zakona o upravnom postupku, početak i tijek rokova  ne sprečavaju  nedjeljni dani, odnosno dani kada se ne radi i dani državnih praznika. Sukladno tome, navod žalitelja je neutemeljen.“

Uvid u ponude i rok za žalbu

 

Članom 11. Zakona o javnim nabavkama ponuđačima je data mogućnost da mogu izvršiti uvid u sve ponude ponuđača koji su učestvovali u postupku javne nabavke. Pravo uvida u ponude se stječe nakon prijema odluke o izboru najpovoljnijeg ponuđača ili odluke o poništenju postupka nabavke i traje do isteka roka za žalbu u zavisnosti od vrste postupka javne nabavke.

Ponuđač se mora obratiti sa zahtjevom ugovornom organu kojim traži uvid u ponude.

Ugovorni organ je dužan, po prijemu zahtjeva ponuđača, a najkasnije u roku od dva dana od dana prijema zahtjeva, omogućiti uvid u svaku ponudu.

Dake, postavlja se pitanje da li je ponuđač dužan izjaviti žalbu nakon izvršenog uvida, odnosno da li mu od dana izvršenog uvida teče rok za žalbu ili žalbu mora izjaviti u rokovima propisanim članom 101. Zakona o javnim nabavkama.

U nastavku izvod iz rješenja Kancelarije za razmatranje žalbi BiH, koji daje odgovor na ovo pitanje.

 

Рјешење број: ЈН2-01.07-1-357-7 /17, Сарајево, 06.07.2017. године

 „Полазећи од горе наведеног жалбеног навода овај орган је увидом у Одлуку о избору најповољнијег понуђача утврдио да је иста донесена 10.05.2017. године под бројем 04-AS-10/17, коју је понуђач ____, запримио путем e-maila 12.05.2017. године. Увидом у e-mail који је понуђач ___ д.о.о. _____ упутио дана 15.05.2017. године, уговорном органу, овај орган је утврдио да је понуђач захтијевао увид и копирање понуде, те да му је од уговорног органа одобрено да се 17.05.2017. године изврши увид у документацију.

Увидом у жалбу број: 45-05/17. од 27.05.2017. године, овај орган је утврдио да је понуђач ____ д.о.о. ____, исту поднио 27.05.2017. године и  истом  је оспоравао Одлуку о избору најповољнијег понуђача.

Увидом  у  Закључак  о  одбацивању  неблаговремене  жалбе  број:  04-АА-001/17. oд 01.06.2017. године, овај орган је  утврдио да је истим одбачена жалба жалиоца ____ д.о.о. ____ као неблаговремена.

У  свом  изјашњењу  уговорни  орган  наводи  да:  “Из  извода  e-maila -Обавјештење о резултатима поступка ___@____.ba  путем  кога  је  понуђачима  отпремљена Одлука о избору најповољнијег понуђача и додјели оквирног споразума за набавку радова, утврђено је да је датум пријема наведене одлуке 12.05.2017. године, а будући да је  датум пријема жалбе 27.05.2017. године (датум на коверти и датум на жалби) уговорни  орган је правилно  и  законито поступио  када је побијаним закључком жалбу жалиоца   ___ д.о.о. ____ број: 45-05/17. од 27.05.2017. године, одбацио као неблаговремену. Уговорни орган сматра да је жалилац имао довољно времена да у остављеном року од 10 дана изврши увид у сваку понуду и изјави жалбу.

Међутим, жалилац, водећи се погрешним схватањем или тумачењем одредбе члана 101. cтав 1. Тачка д) Закона као и личним принципима, дошао у доцњу те изјавио жалбу изван законом утврђеног рока од  10(десет) дана. Недвосмислено произилази из наведене одредбе да понуђач може изјавити жалбу у року од 10 (десет) дана по пријему одлуке, а не од „момента сазнања“.

Члан ом 101. став 1. тачка д) Закона о јавним набавкама прописано је да се Жалба може изјавити д) најкасније 10 дана по пријему одлуке којом се одлучује о појединачном праву из јавне набавке у односу на поступак прегледа и оцјене способности, те поступак прегледа, оцјене и избора најповољнијег понуђача.

Узимајући у обзир одредбу члана 101. став 1. тачка д) Закона о јавним набавкама, те чињеницу да је уговорни орган Одлуку о избору донио 10.05.2017. године под бројем 04- AS-10/17, коју је понуђач ____ д.о.о. ___, запримио путем e-maila 12.05.2017. године, те да је на исту одлуку жалилац уложио жалбу 27.05.2017. године, овај орган  цијени да је  уговорни  орган исправно  поступио јер је  иста поднесена  ван законом прописаног рока од 10 дана.

Дакле, жалилац је био у обавези да благовремено, поштујући законом прописане рокове, захтијева увид у предметну документацију, а након тога уложи жалбу на Одлуку о избору најповољнијег понуђача. С обзиром на то да се жалилац није придржавао законом прописаних рокова и у оквиру истог поднио жалбу, жалбени навод је неоснован.